Ovo je dokumentarac bez naratora koji nam objašnjava šta gledamo, čujemo samo šta likovi pričaju jedni sa drugima ili po nekad sami sa sobom, i iz toga saznajemo sve - ko su, šta rade, kako to rade i zašto, a ono najvažnije saznajemo iz njihovog ćutanja. Kamere i mikrofon prate ove ljude i to što snime to dobijamo, nema čak ni muzike osim kad likovi u filmu slušaju muziku. Čini se da smo tamo sa njima, bez ikakvog posrednika. A izabrani su likovi sa kojima je interesantno provoditi vreme, imaju harizmu, i kao magnet drže pogled gledaoca na sebi. Smejemo se zajedno sa njima kada zbijaju šale, brinemo se zajedno sa njima kada im ne ide prodaja... U stvari brinemo se i kada uspeju da prodaju, ali tada za ljude koji su kupci. U ovome je i najveća snaga filma, što očigledno pokazuje da u toj igri neko mora izgubiti. A ta igra je život u kapitalističkom društvu. Film uspeva da nam da najočigledniji prikaz ove istine da neko mora izgubiti da bi neko drugi dobio, koristeći tematiku prodaje od vrata do vrata kao sredstvo. Na taj način film funkcioniše kao jedna lepa kritika kapitalizma.
Iako je ovo film iz 1968. još uvek je veoma aktuelan, a posebno u Srbiji gde je prodaja tek u skorije vreme ozbiljno uzela maha. A pošto je ispod površine ovo film o mnogim suštinskim temama ljudskog života, biće aktuelan i ukoliko prodaje kao zanimanja u ovoj formi više ne bude.
Ocena 4/4
Коментари
Постави коментар