Kao veliki obožavalac rada Darena Aronofskog moram da priznam da sam se razočarao kada sam odgledao „The Fountain“. Naravno i dalje smatram da je Daren jedan od najboljih, a „Pi“, „Requiem For A Dream“, „Black Swan“ i „Wrestler“ su savršeni filmovi. „The Fountain“ je za sada samo onaj izuzetak koji potvrđuje pravilo.
Teme sa kojima se autor ovde uhvatio u koštac su ljubav, smrt, opsesija i pomirenje (prihvatanje neizbežnog). Mogao bih da zaključim da je Aronofski zagrizao više nego što može da proguta, ali me u tome sprečava lakoća sa kojom se u svom prvom (dugometražnom) filmu „Pi“ nosio sa podjednako zahtevnim temama. Pristup je tada bio širi, podjednako filozofski, naučni i mistični, dok ovde dominira misticizam, što je čini mi se glavni uzrok razlike u uspešnosti ishoda.
Ovaj film definitivno nije za svakoga iz više razloga. Prvi i najočigledniji je što se film nigde ne žuri da nam ispriča ono što ima. Da bi ste izdržali do kraja, ili čak prvih desetak minuta biće Vam potrebno mnogo strpljenja. Drugi razlog zbog koga bi mnogi brzo odustali od gledanja je nelinearni stil pripovedanja, i ako to nije dovoljno priča je podeljena na tri podceline koje su međusobno nelinearno isprepletene.
Jedna od ove tri podceline je uspevala da mi drži pažnju i zainteresovanost na visokom nivou, ali kada je ostatak filma nižeg kvaliteta nažalost celina ispašta. Moram da odam priznanje prisustvu par scena koje su jako vešto realizovane, ali kod Aronofskog sam navikao da su sve scene takve. Ovde većina scena može da se okarakteriše kao „ništa posebno“ a poneka je baš loša, kao na primer akciona scena mačevanja pri početku filma, samo se nadam da Aronofski neće režirati ni jedan samurajski film.
Muzika je kao i uvek odlična, malo podseća na melodiju numere „Everything In Its Right Place“ sastava „Radiohead“, što može da se uzme kao minus zbog neoreginalnosti ili plagijatorstva, ali jednostavno ne mogu da se žalim na tako dobru melodiju.
Potencijalni „spojleri“ u sledećem pasusu
Kraj filma je posebno razočaravajuć, jer se odvija suviše brzo i sa suviše zbivanja u poređenju sa ostatkom filma. Pod zbivanjima mislim na gomilu Kroulijevske mistične simbolike, koju jednostavno nisam dovoljno zainteresovan da dešifrujem, tako da mi je dosta stvari ostalo nejasno.
Kraj potencijalnih „spojlera“
U suštini, ukoliko niste zaljubljenik u okultno, preskočite „The Fountain“ i pogledajte bilo šta drugo od Aronofskog, ne možete da pogrešite.
Ocena 2/4
Ja o ovom filmu ne znam sta da kazem... Gledala sam ga bar 3 puta i i dalje ga ne razumem. Ljudi su mi davali jako jednostavno objasnjenje (samo sadasnjost je stvarna a sve ostalo je u stvari prica iz njene knjige), ali moj mozak odbija da prihvati da je sve u stvari tako jednostavno:)
ОдговориИзбришиMeni je najdosadnija prica upravo sadasnjost, dok me druge dve nekako teraju da ih gledam iznova. Ima nesto u ovom filmu sto me privlaci ali ne znam ni ja sta, skroz mi je konfuzno.
Muzika mi je odlicna, a sto se vizuelnog tice, znam da su imali jako mali budzet pa mi je ok. Najgora scena (u smislu najgorih efekata) mi je ona kad iz njega raste biljka:)
Sve u svemu - pogledas trailer i to je to... Nista jasnije nije nakon gledanja celog filma :D
Deo u prošlosti je definitivno njena knjiga, a budućnost ne verujem. Siguran sam da negde na netu postoji objašnjenje, ali me nije film zainteresovao da ga tražim :)
ОдговориИзбришиTrazila sam, ali se sve svodi na polemisanje... Niko iz ekipe koje je radila film nije dao objasnjenje:(
ОдговориИзбришиMozda mi se razjasni ako ga pogledam jos 16 puta :))
Аутор је уклонио коментар.
ОдговориИзбриши