Ovo je prvi dugometražni film Kristofera Nolana ("Memento", "Prestige", "Dark Knight", "Inception"), i već se moglo prepoznati da je u dolasku još jedan velikan. Film je niskobudžetni, ali izvučen je skoro maksimum iz budžeta, glumci rade posao odlično, i usklađenost slike i zvuka koju sam pomenuo se nastavlja do kraja filma. Najviše zbog budžeta ispaštalo je osvetljenje koje deluje dosta amaterski (čudne senke koje kao da ne pripadaju tamo gde su, nisu mogle biti ukroćene), ali i scenografija je dosta neprivlačna. Primetno je da ni kamera ni mikrofon nisu bili modeli koje bi neko izabrao kada bi mogao da bira, ali na sreću tu je Nolanov scenario da skrene pažnju sa ovih stvari koliko god je to moguće.
Priča je o čoveku čija je opsesija praćenje nepoznatih ljudi, bez konkretnog razloga (ako ne računamo izgovore) osim radoznalosti. U suštini jasno je da ljudi koji nemaju u svom životu sadržaja, privučeni su životima drugih, i to je i ovde slučaj. Neću mnogo otkrivati šta se dešava, ali samo ću napomenuti da je prisutno nelinearno pripovedanje i iznenađujući preokreti u priči, koji nagoveštavaju slični stil koji će obeležiti filmove "Memento" i "Prestige". Važno je reći i da je ovde (ali i u pomenutim kasnijim radovima) pored same radnje podjednako pažnje posvećeno i studiji karaktera glavnog lika.
Jako mi je drago što sam na vratima stana glavnog lika video nalepnicu sa znakom Betmena. To znači da je Nolan uvek bio veliki fan ovog strip junaka i da je angažman na snimanju trilogije o njemu bilo ispunjenje njegovih snova, a ne samo način da postane nepojmljivo bogat. Ovo je verovatno bio odlučujući razlog što Nolanova interpretacija Betmena toliko odskače od ostalih ekranizacija strip junaka.
Ocena 3.5/4
Коментари
Постави коментар