Recenzije Filmova

Od samog početka filma bode oči kompjuterska grafika svuda oko kola. Kao kada gledamo neki crno-beli film i jasno vidimo da su kola koja se navodno kreću u stvari parkirana, a pored prozora se vrti pokretna traka sa naslikanom ulicom i okolinom. Ovde je isti slučaj samo umesto pokretne trake imamo takozvani zeleni ekran na koji se putem kompjutera dodaje željena animacija. Da se razumemo, nemam ništa generalno protiv upotrebe zelenog ekrana, samo sam protiv kada je to urađeno toliko loše da je nemoguće ne primetiti. Zatim čujemo muziku. Muzika u ovom filmu je ona koju možemo naći na kompilacijama sa nazivom poput „Summer Hits (ubaciti neku godinu)“, na čijem spisku pesama na poleđini nema ni jednog jedinog hita. Replike koje likovi izgovaraju su kliše do klišea do granice izdržljivosti, u stvari dosta preko te granice. Gluma je bolna za gledanje. Film vizuelno deluje kao bolje producirana TV serija, ne verujem da je snimano filmskom kamerom, ako jeste urađena je kolor korekcija da t...

Ni za jedan film do sada nisam bio toliko nesiguran da li gledam dokumentarac ili igrani film. To je posledica ne samo tehnike samog snimanja već i autentičnosti tematike koja se obrađuje. Ukoliko je tema filma malo poznata široj javnosti n.p.r. život u podmornici, lepo je postići što veću autentičnost, ali to nije presudno kao kada je tema nešto sa čime svi imamo iskustva. Ovde je baš takav slučaj, tema je školstvo, a svi smo išli u školu i znamo kada je škola prikazana neautentično na filmu. Ovde nivo autentičnosti dostiže vrhunac u kome niste sigurni da li gledate dokumentarac, što zaslužuje sve pohvale. Svu težinu ovog uspeha nose na leđima glumci, pošto se ceo film odvija unutar zidova škole (naslov u prevodu znači “Između Zidova”), veći deo u učionici tokom časa, i manji u zbornici, hodnicima i.t.d. Svi glumci iznose ovaj teret herojski, i opet ponavljam rezultat je utisak da gledamo dokumentarac.   Školstvo je jako problematično polje društva čije brojne probleme ovaj film...

Novi film Dankan Džonsa, sina Dejvid Bouvija (da, onog Dejvid Bouvija) i autora filma "Moon" iz 2009. koji je jedan od najboljih filmova iz te godine. "Source Code" deli osnovni kocept sa "Groundhog Day" samo umesto komedije, ovde je koncept u službi SF-trilera. Glavni utisak je da je ovo veoma zabavan film, drži pažnju od početka do kraja, ima dovoljno akcije, dijaloga, humora, romantike i interesantnih ideja da produktivno popuni svoje trajanje. Za filmove sa visokim konceptima jako je važno da vam ne daju suviše vremena da razmišljate jer ćete sigurno početi da pronalazite jednu po jednu rupu u konceptu a to nikako ne ide u korist ni filmu ni gledaocu. Ovde je taj aspekt uspešno odrađen, i čak se najveće rupe i popunjavaju na kraju filma. Kraj su mnogi kritikovali, ali  smatram da iako su kritike na mestu, kraj je još više na mestu, baš zato što rešava najbitnije probleme koje gledaoci mogu imati u vezi sa funkcionisanjem čitavog univerzuma unutar film...