Razlike u odnosu na prosečnu dokumentarnu emisiju su postepeno postajale primetne. Prvo, dozvoljeno je širenje teme na sve što je interesantno a u manjem ili većem je dodiru sa glavnom temom, govornici odlutaju u svom izlaganju, ali taj materijal nije isečen samo zato što se ne uklapa direktno u neki scenario, za koji verujem da ovde nije ni postojao. Ovde je isečeno samo ono što nije bilo dovoljno interesantno. Drugo, odabrani su ljudi koji lepo pričaju i interesantno ih je slušati, a ne ljudi koji su možda najveći autoriteti za temu. Osnovne crte potencijalnog scenarija se naziru, razmatraju se teme poslovne etike koje su izronile iz poslovnih izazova vođenja groblja kućnih ljubimaca, suprotstavljaju se ideje poslovanja iz ljubavi i poslovanja isključivo zarad profita. Ipak, film ubrzo postaje sve manje o poslu groblja, a sve više o ljudima koji za film govore, o njihovim životima i razmišljanjima... Kako film protiče dobijamo osećaj da više glavna tema nije bitna, već su tema ljudi koje upoznajemo. Postaje nebitno kojim povodom smo ih upoznali, baš kao što biva i sa ljudima koje upoznajemo kroz svoj život.
Autor ima sposobnost da prvo pronađe i prepozna prave ljude za ovako nešto, a onda i da izvuče iz njih intimne monologe sa kojima se gledalac mora povezati jer su prosto, očigledno iskreni. Iskrenost je tako retka, i samim tim velika vrednost, a Moris (režiser) uspeva da je uhvati na filmskoj traci.
Na suptilan način, navođenjem na razmišljanja o ideji zagrobnog života životinja, film nas navodi da razmišljamo i o ideji svog zagrobnog života.
Svakako film ovakvog kvaliteta ne može da se nađe na televiziji svakog dana.
Ocena 4/4
Коментари
Постави коментар